Nikada nisam bio ranoranilac. U uobičajenim okolnostima, ustajanje u 5 sati izjutra bilo bi čisto mučenje.Međutim, kada postoji jaka motivacija, umor se svom snagom potiskuje. A kako i ne bi, kada je pred vama cilj o kome tako dugo maštate?
Rumunija, zemlja koja me već par godina unazad fascinira, možda baš zbo nesrećnih stereotipa koji su o Rumuniji i njenim žiteljima ostali ukorenjeni u našem narodu. A u Rumuniji, najveći grad u Banatu, šareni Temišvar.
Već kad sam prvim korakom stao na pločnik, zapljusnuo me je talas jednostavne,a opet duboke i jake energije. Prvo zdanje koje sam susreo jeste Rumunska saborna crkva Sveta Tri Jerarha, smeštena baš preko puta Trga pobede. Izgrađena je u periodu između 1937. i 1940.godine, ali je osvećena tek 1946.godine, posle Drugog svetskog rata. Odlikuje je neobičan stil gradnje. Naime, iako ima zastupljene i vizantijske stilske elemente, najistaknutija spoljna karakteristika su joj tornjevi, ukupno njih 11. Zbog vremenskog ograničenja (koje je moram priznati bilo i rezultat mog putničkog neiskustva), nisam uspeo da udjem u samu Crkvu, pa sam je sagledao samo spolja. Ipak, imao sam sreću da baš tada ispred crkve bude ceremonija venčanja.
Nastavivši dalje preko Trga pobede, došao sam na drugi kraj Trga, do zgrade Opere. Iako mi je na prvi pogled delovalo da se ne izdvaja previše od okolnog ambijenta, to je bila optička varka. Kada sam joj se skroz približio, video sam koliko je zapravo impozantna. Njenu grandioznost nisu mogli u potpunosti narušiti ni dva velika požara zbog kojih su vršene obimne rekonstrukcije same zgrade. Ovaj div je jedinstven u svetu po tome što su u njoj smeštene čak četiri kulturne institucije: Rumunska nacionalna opera, Narodno pozorište Mihaj Eminesku, Nemačko državno pozorište i Mađarsko državno pozorište Čiki Gergelj. U zgradi Opere izvodi se repertoar na tri jezika: rumunskom, mađarskom i nemačkom.
Kada produžite pored Opere, proćićete kroz Ulicu šarenih kišobrana, Alba Juliju, gde imate menjačnicu u kojoj možete izvršiti razmenu po povoljnom kursu.
Sledeći veliki trg je Trg ujedinjenja. Tu je smeštena prestonica Temišvarske eparhije, Srpska saborna crkva u Temišvaru. Interesantno je da ona sa okolnim eparhijskim konstrukcijama čini čitav gradski blok duž zapadne strane Trga ujedinjenja. O uzajamnom poštovanju rumunskog i srpskog naroda govori i činjenica da je 1964.godine crkva dobila status spomenika kulture rumunske države. Na Trgu ujedinjenja smešten je i Stub kuge, dok je preko puta Saborne crkve smeštena Rimokatolička crkva.
Treći veliki trg u Temišvaru je Trg slobode, na kome je smešteno nekoliko velikih sinagoga.
U potrazi za hladom i begom od sunca koje je tog dana nemilosrdno tuklo, svratio sam do Centralnog parka. Veličina samog parka i količina zelenila kojim odiše su me ostavili u čudu. Ni pola sata neće Vam biti dovoljno da ga celog sagledate s jednog kraja na drugi. Nažalost ovog puta ostao sam uskraćen za posetu Botaničkoj bašti i prelepim parkovima duž reke Begej.
I upravo to je ono što će Vas kod Temišvara najviše iznenaditi. Toliko je znamenitosti, parkova, spomenika,boja, da jednodnevna poseta neće biti dovoljna da laganije saberete sve utiske( meni je recimo promakla čuvena Vučica!) Zato, siguran sam da ću Temišvar posetiti ponovo, to jedan drugom dugujemo!
