Subotica je grad koji sam dugo želeo da posetim. Međutim, desilo se da sam ga na kraju posetio sasvim neplanski, jer je Segedin otpao zbog gužve na graničnom prelazu. I nisam se pokajao, već mi je bilo žao što nisam imao barem još dva dana da provedem ovde.
Subotica je raj za ljubitelje zgrada u stilu secesije. Evo nekih koje sam ja uspeo da obiđem, mada je spisak mnooogo duži.
1.Palata Rajhl Ferenc
Simbol Subotice , delo je arhitekte Ferenca Rajhla , koji je podigao kao svoju porodičnu palatu. Fasada je ukrašena ukrasima od čuvene Žolnai keramike. Danas je tu smeštena Galerija savremene umetnosti Likovni susret.Delo Ferenca Rajhla su i zgrada Gradske biblioteke i subotička Gimnazija.
2.Gradska kuća
Smeštena u srcu grada, zaštitni je znak Subotice. Visoka je 76 m, sa prepoznatljivim Tornjem na koji se radnim danima možete i popeti ( ja sam Suboticu posetio nedeljom). U Gradskoj kući smešteni su Gradska uprava, Istorijski arhiv ali i banke i butici.
3.Sinagoga
Subotička sinagoga sagrađena je u stilu secesije još davne 1902.godine i od 1974.godine je proglašena za spomenik kulture od izuzetnog značaja. Dostojan je predstavnik ovog stila, a izgradili su je Marcel Komor i Deža Jakub, saradnici Edena Lehnera, koji je tvorac mađarske arhitekture secesije.
4.Gradska najamna palata
Ovo zdanje projektovao je Pal Vadas u stilu bečke secesije.Estetski je jedna od najupečatljivijih zgrada, jer kombinuje jednostavniju formu i moderan koncept gradnje.
Za ljubitelje secesije, tu su između ostalih i Najamna kuća Salomona Sonenberga i zgrada Gradskog muzeja.
Subotica je grad koji odlikuju i brojni sakralni (crkveni) objekti.Tu su pravoslavne crkve Sv.Vaznesenje Gospodnje i crkva Sv. Dimitrija kao i Muhandžir džamija. Ni jedan od ova tri objekta nažalost nisam uspeo da posetim,ali jesam se na kratko zadržao kod Franjevačke crkve i kod Katedrale Sv.Tereze Avilske.
Kulturno-istorijsko bogatstvo Subotice dodatno obogaćuju brojni spomenici. Spomenik Sv.Trojstva simbolizuje prihvatanje vrednosti tolerancije i nediskriminacije. Spomenik Deže Kostolanjija podignut je u čast jednog od najznačajnijih književnika mađarske književnosti 20.veka. Spomenik nosi naziv Gimanzijalac jer je smešten preko puta Gimnazije čiji je Kostolanji bio đak.
Kao i Temišvar (možete pročitati ako KLIKNETE OVDE) i Subotica me je iznenadila bogatstvom kulture i istorije i jedan dan definitivno nije dovoljan da se sagleda sve što ovaj prelepi grad nudi.
U narednom blogu pišem o Paliću, a do tada, evo moja tri favorita kada je Subotica u pitanju.
1.Kapela Sv.Roka zaštitnika od kuge iz 1738.godine
2.Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma iz 1952.godine
3.Plava fontana iz 2001.godine
Koga zanima PALIĆ može pročitati OVDE